Šta je kreatin i zašto ga telo proizvodi

Šta je kreatin i zašto ga telo prizvodi je često pitanje. Većinom se misli da je kreatin magičan prašak koji daje bolje perforamnse na treningu. Zapravo daleko je više od toga, telo proizvodi kreatin prvenstveno za osnovne fiziološke potrebe koje nisu vezane za suplementeaciju ili direktno rast mišića.

Šta je kreatin

Kreatin predstavlja supstancu koju naše telo proizvodi kao jedan od izvora energije za mišiće. Sintetiše se predominantno u jetri i bubrezima. Takodje u manjoj meri u pankreasu od aminokiselina glicina, agrinina i metionina u reakcijama posredovanim enzimima.

Energija je neophodna za sve biohemijske procese koji se dešavaju u našem telu. Za većinu ćelijskih aktivnosti izvor energije je ATP (adenozin trifosfat). ATP molekul je izgrađen od adenina, riboze i fosfatnih grupa koje su međusobno vezane visokoenergetskim kovalentnim vezama. Raskidanjem tih veza oslobađa se relativno velika količina energije koja se dalje koristi za energetski zavisne procese u organizmu. Glavnu pomoć u regeneraciji potrošenih molekula ATP pruža upravo kreatin.

Zašto telo proizvodi kreatin

Oko 95% kreatina u našem telu je deponovano u mišićima u obliku kreatin fosfata (takođe poznat i kao fosfokreatin). Preostalih 5% je deponovano u mozgu, bubrezima i jetri. Mišićne ćelije koriste fosforilisanu formu kreatina za deponovanje energije. Normalni metabolizam ne može produkovati energiju toliko brzo koliko je mišići mogu potrošiti, tako da je neophodno crpiti uskladištenu energiju. Fosfatna grupa poreklom iz fosfokreatina se može brzo transferovati na ADP (adenozin difosfat) i regenerisati ATP za mišićnu kontrakciju. Dakle, prilikom unosa kreatina, povećava se koncentracija kreatin fosfata u organizmu čime se omogućava regeneracija visokoenergetskog ATP-a.

Metabolički najaktivnije ćelije (ćelije srca, mozga i mišića) obiluju kreatinom. U proseku mlada muška osoba od 70 kg ima akumulirano oko 120–140 g  kreatina. Od svih namirnica, najveću količinu kreatina sadrži crveno meso, nešto manje piletina i riba. Dnevno se u našem organizmu proizvede oko 3g kreatina. Kreatin unesen putem suplementacije se transportuje u ćelije putem transportera koji je osetljiv na ekstraćelijsku i intraćelijsku koncentraciju kreatina. Specifično se sa ciljem aktivira kada koncentracija kreatina unutar ćelije opadne. Pozitivna korelacija između unosa kreatina i fizičkih performansi se ostvaruje tako što povećan unos kreatina doprinosi bržoj regeneraciji ATP-a između treninga čime se pruža mogućnost sportistima da održavaju veći intenzitet treninga. Takodje zantno poboljšaju kvalitet vežbi tokom celog perioda treninga.

Kreatin kod lečenja bolesti

Keratin se uklanja iz organizma putem urina u formi kreatinina. S obzirom na to da je dnevni unos kreatina skoro jednak količini koja se odstrani putem urina, najefikasniji način deponovanja u organizmu je putem suplementacije. Istraživanja ukazuju na pozitivan efekat keratina na pacijente sa Hantingtonovom bolešću, Amiotrofičnom lateralnom sklerozom i Parkinsonovom bolešću. Takođe, preporučuje se starijim osobama za prevenciju sarkopenije. Dakle, ima terapeutske koristi za osobe koje pate od bolesti koje uključuju gubitak mišićne mase. S obzirom na to da se javlja u značajnoj količini u mozgu, suplementacija može biti korisna za neurološke poremećaje, a značajnu funkciju ostvaruje i u imunskom odgovoru.

 

Literatura i Reference

Wyss, M., & Kaddurah-Daouk, R. (2000). Creatine and creatinine metabolism. Physiological reviews, 80(3), 1107-1213.

Braissant, O., Henry, H., Loup, M., Eilers, B., & Bachmann, C. (2001). Endogenous synthesis and transport of creatine in the rat brain: an in situ hybridization study. Molecular brain research, 86(1-2), 193-201.

Ferrante, R. J., Andreassen, O. A., Jenkins, B. G., Dedeoglu, A., Kuemmerle, S., Kubilus, J. K., … & Beal, M. F. (2000). Neuroprotective effects of creatine in a transgenic mouse model of Huntington’s disease. Journal of Neuroscience, 20(12), 4389-4397.

Cooper, R., Naclerio, F., Allgrove, J., & Jimenez, A. (2012). Creatine supplementation with specific view to exercise/sports performance: an update. Journal of the International Society of Sports Nutrition, 9(1), 33.

Bemben, M. G., & Lamont, H. S. (2005). Creatine supplementation and exercise performance. Sports Medicine, 35(2), 107-125.

Brosnan, J. T., Da Silva, R. P., & Brosnan, M. E. (2011). The metabolic burden of creatine synthesis. Amino acids, 40(5), 1325-1331.