Kortizol

Šta je kortizol?

Kortizol je hormon steroida,jedan od glukokortoida,napravljen u korteksu nadbubrežnih žlezda I ispušten u krv,pa se prenosi po celom telu. Skoro svaka ćelija sadrži receptore za kortizol I zato kortizol može da ima različite aktivnosti zaviseći na kakvu vrstu ćelije deluje. Efekti uključuju kontrolisanje nivoa šećera u krvi I tako reguliše metabolizam, delujući kao anti-upalni, utiče na formiranje pamćenja, kontroliše ravnotežu soli I vode, utiče na krvni pritisak I pomaže u razvoju fetusa. Kod mnogih vrsta kortizol je takođe odgvoran za pokretanje procesa rađanja.
Sličan hormon,poznat kao kortikosteron, proizvodi se od glodara, ptica I gmizavaca.

Kako se kortizol kontroliše?

Nivoi kortizola u krvi dramatično variraju, ali generalno su visoki ujutru kada se probudimo I onda  tokom dana opadaju I ova aktivnost se naziva diuralni ritam. Kod ljudi koji rade noćne smene, ovaj obrazac je obrnut, tako da vreme ispuštanja kortizola je povezana sa dnevnim aktivnostima. Dodatno, tokom stresa se ispušta dodatni broj kortizola da bi pomoglo telu da reaguje na odgovarajući način. Lučenje kortizola se uglavnom ispušta komunikacijom iz 3 područja tela; hipotalamusa u mozgu, hipofize I nadbubrežnih žlezda, što se naziva hipotalamično-hipofizno-adrenalna osa. Kada je nizak nivo kortizola u krvi, grupa ćelija u području mozga, hipotalamus ispušta kortikotropno-oslobađajući hormon, što uzrokuje hipofizu da luči hormon, adrenokortikotropni hormon u krvotok. Visoki nivoi adrenokortikotropnog hormona su pronađeni u nadbubrežnoj žlezdi I stimulišu lučenje kortizola, uzrokujući nivoe kortizola da se povećaju. Kako se nivo kortizola poveća, oni počinju da sprečavaju ispuštanje kortikotropno-oslobađajućeg hormona iz hipotalamusa i adrenokortikotropnog hormona iz hipofize. Kao rezultat, nivoi adrenokortikotropnog hormona počinju da padaju, što dovodi do pada nivoa kortizola I ova aktivnost se naziva negativno povratna sprega.

Šta se događa ako imam previše kortizola?

Previše kortizola tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do stanja koje se zove Kušingov sindrom. Kušingov sindrom može biti uzrokovan širokim spektrom faktora, npr. tumor koji proizvodi adrenokortikotropni hormon (povećava lučenje kortizola) ili uzimanje određenih lekova.
Simptomi uključuju:
– brzo dobijanje na težini, uglavnom u licu, grudima i stomaku, u kontrastu sa vitkim rukama I nogama.
– crveno I okruglo lice
– osteoporoza
– promena kože (rane i purpurne strije)
– slabljenje mišića
– promene raspoloženja, što pokazuje anksioznost, depresiju ili razdražljivost.
– povećana žeđ i učestalo mokrenje.
Visoki nivoi kortizola tokom dužeg vremenskog perioda uzrokuju nedostatak seksualnog nagona I kod žena ciklusi mogu da postanu neredovni,ređi ili čak da se potpuno prekinu (amenoreja).
Dodatno,postoji dugogodišnja povezanost između povišene ili narušene regulacije nivoa kortizola i brojnih psihijatrijskih stanja kao što su anksioznost i depresija. Međutim, značaj ovoga još nije utvrđen.

Šta se događa ako imam premalo kortizola ?

Premalo kortizola može dovesti do stanja koje se naziva Addisonova bolest. Ima brojne uzroke, svi su retki, uključujući oštećenje nadbubrežnih žlezda auto-imunom bolešću. Početak tih simptoma je postepen. Simptomi mogu uključivati umor, vrtoglavice (pogotovo dok stojite) , gubitak kilaže, slabljenje mišića, promene raspoloženja I tamnjenje nekih delova kože. Neophodna je hitna procena specijaliste hormona ( endokrinologa) kada se sumnja na dijagnozu Kušingovog sindroma ili Addisonove bolesti.