Insulin

Šta je insulin?

Insulin se proizvodi iz organa koji se nalazi iza želudca, penkreasa. Postoje specijalna područja pankreasa, koji se nazivaju Langarhansova ostvrca (termin insulin potiče iz latinskog ostrva). Langarhansova ostrvca se napravljena od različitih vrsta ćelija koje proizvode hormone, najčešće su beta ćelije, koje proizvode insulin. Insulin se zatim ispušta iz pankreasa u krvotok da bi dostigli različite delove tela. Insulin ima mnoge efekte, ali glavni je da kontroliše kako telo koristi ugljene hidrate koji se nalaze u određenoj hrani. Ugljene hidrate razbije telo da bi proizvodilo vrstu šećera, glukozu. Glukoza je glavni izvor snage koju koriste ćelije. Insulin dozvoljava ćelijama u mišićima, jetri i u masti (masnim tkivima) da uzmu glukozu i iskoriste je kao izvor snage da bi funkcionisale pravilno. Bez insulina, ćelije nisu u mogućnosti da koriste insulin kao izvor energije i krenuće da se kvare. Višak glukoze koje nisu iskorišćene od strane ćelija se prebacuju i skladište u mast, tako da se može koristiti da obezbedi snagu kada su nivoi glukoze niski. Dodatno, insulin ima nekoliko metaboličkih efekata (kao što je zaustavljanje razgradnje proteina i masti)

Kako se insulin kontroliše?

Glavna funkcija insulina je dozvoljavanje ćelijama da uđu u ćelije i da se koriste kao izvor snage, kao i da održi normalne nivoe glukoze u krvotoku. Ispuštanje insulina je strogo regulisano kod zdravih ljudi kako bi se uravnotežio odnos unosa hrane i potreba metabolizma. Ovo je složen proces i drugi hormoni pronađeni u stomaku i pankreasu isto učestvuju u regulisanju glukoze u krvi. Tokom obroka, glukoza se apsorbuje iz našeg creva u krvotok, povećavajući novie glukoze u krvi. Povećanje glukoze u krvi uzrokuje ispuštanje insulina iz pankreasa, da bi se glukoza pomerila u ćelije i iskoristila se. Kako se glukoza pomera unutar ćelija, količina glukoze u krvi se vraća u normalu i ispuštanje insulina se usporava. Proteini u hrani i drugi hormoni proizvedeni iz creva kao reakcija na hranu stimulišu ispuštanje insulina. Hormoni ispušteni tokom akutnog stresa, na primer adrenalin, zaustavljaju ispuštanje insulina, što dovodi viših nivoa glukoze u krvi kako bi se lakše nosili sa stresnim situacijama. Insulin deluje zajedno sa glukagonom, hormonom proizvedenim u pankreasu. Uloga insulina je da smanji nivoe šećera u krvi po potrebi, uloga glukagona je da podigne nivoe šećera u krvi ako su preniski. Koristeći ovaj sistem, telo osigurava da nivoi glukoze u krvi ostanu unutar granica, što omogućava telu da normalno funkcioniše.

Šta se događa ako imam previše insulina?

Ako osoba slučajno slučajno ubrizga više insulina nego što je potrebno, na primer zato što troše više energije ili se hrane slabije, ćelije će uzeti više glukoze iz krvi. Dovodi do preniskih nivoa glukoze u krvi (hipoglikemija). Telo na hipoglikemiju reaguje ispuštajući uskladištenu glukozu iz jetre, u nameri da vrati nivoe na normalu. Niski nivoi glukoze u krvi mogu napraviti da se osoba oseća bolesno. Telo uspostavlja početni odgovor na uzvratnu reakciju hipoglikemije kroz specijalni komplet nerva, nazvan simpatetički nervni sistem. Uzrokuje podrhtavanje, znojenje, glad, anksioznost, tremor i bled ten, što uglavnom upozorava osobu da je nizak nivo glukoze u krvi. Međutim, ako je početni nivo glukoze u krvi nizak ili ako nije pravilno tretiran  i nastavlja da pada, mozak će takođe biti pogođen jer skoro potpuno zavisi od glukoze kao izvora energije za pravilno funkcionisanje. Uzrokuje vrtoglavice, zbunjenost, odgovora i čak  komu nekim slučajevima. Neki lekovi koje koriste ljudi sa dijabetesom tipa 2, uključujući sulfonilureju (na primer glikazid) i meglitinid (na primer repaglinid), mogu isto da stimulišu proizvodnju insulina i mogu da uzrokuju hipoglikemiju. Telo reaguje na isti način kao da se višak insulina daje injekcijom. U nastavku, postoji redak tumor koji se naziva insulinoma koji se javlja sa incidencijom 1-4 na miliona stanovnika. Insulinoma je tumor beta ćelija u pankreasu. Oboleli od ovog tipa tumora imaju simptome hipoglikemije.

Šta se događa ako imam premalo insulina?

Ljudi sa dijabetesom imaju problem sa pravljenjem insulina, kako funkcioniše insulin ili oba. Dva glavna tipa dijabetesa su tip 1 i tip 2 dijebetesa, ipak postoje i drugi česti tipovi. Ljudi sa dijebetsom tipa 1 proizvode malo insulina ili ga uopšte i ne proizvode. Stanje je urokovano kada su uništene beta ćelije, koje proizvode insulin, anti-telima, stoga beta ćelije ne mogu da da proizvode insulin. Sa manjkom insulina, telo ne može više da pomera insulin iz krvi u ćelije, izazivajući visoke nivoe glukoze u krvi. Ako je nivo glukoze u krvi dovoljno visok, višak glukoze ide u urin. Ovo povlači dodatnu vodu u urin, što uzrokuje češće mokrenje i žeđ. Dovodi do dehidracije, koja može da uzrokuje zbunjenost. Dodatno, sa manjkom insulina, ćelije ne mogu da uzmu glukozu kao izvor snage i drugi izvori energije (kao što su mišići i masti) su potrebni da bi se obezbedila ta energija. Čini telo umornim i može izazvati gubita kilaže. Ako se ovo nastavi, pacijenti postaju teško bolesni. Zato što telo pokušava da proizvede novu energiju iz masti i uzrokuje proizvodnju kiselina kao otpadne proizvode. Na kraju, ovo može dovesti do kome i smrti ako nije pod medicnskim nadzorom. Oboleli od dijbetesa tipa 1 trebaju da ubrizgavaju insulin, da bi preživeli.
Dijabetes tipa 2 je izazvan od strane 2 bitna faktora i njegova ozbiljnost zavisi od toga koliko je napredan. Prvenstveno, beta ćelije obolelog mogu imati probleme u proizvodnji insulina, tako da iako se neki insulin proizvodi, to nije dovoljno za potrebe tela. Drugo, dostupan insulin ne funkcioniše pravilno, zato što područja u kojima deluje insulin, receptori insulina, postaju neosetljivi i prestaju da reaguju na insulin u krvotoku. Receptori više funkcionišu kod ljudi koji imaju veću kilažu. Neki ljudi sa dijabetesom tipa 2 mogu iskusiti veoma malo simptoma i povišenje gluokoze u krvi se prihvata samo kada je zakazan rutinski pregled zbog nekog drugog razloga; drugi ljudi mogu imati slične simptome sa ljudima obolelih od dijabetesa tipa 1 (žeđ, učestalo mokrenje, dehidracija, glad, umor i gubitak kilaže). Neki pacijenti sa dijabetesom tipa 2 mogu da kontrolišu njihove simptome poboljšavajući njihovu dijetu ili mršavljenje, nekima će trebati tablete