Hrom

Većina ljudi ne dobija dovoljno hroma u svojoj ishrani. U stvari, do 90 procenata stanovništva može biti imati manjak hroma kada je u pitanju ovaj dragoceni mineral koji je opterećen dobrobiti. I to je razumljivo. Da bi se preporučilo 200 mikrograma hroma u ishrani neke osobe, pojedinac bi morao da konzumira do 12.000 kalorija dnevno, prema podacima Ministarstva poljoprivrede (skupa propozicija i onaj koji bi doveo punu brzinu do morbidne gojaznosti).

Očigledno, da biste dobili optimalne nivoe hroma u unosu hranljivih sastojaka, sama ishrana neće je jednostavno preseći. Dopuna hroma je jedini način. Zašto bi hrom bio glavni faktor u svakom zdravstvenom planu koji teži da postigne maksimalno zdravlje? Odgovor je jednostavan. Pokazalo se da hrom: kontroliše insulin i normalizuje nivo šećera u krvi (čineći ga borcem za dijabetes), smanjuje nivoe lošeg holesterola (LDL, ili lipidi niske gustine), podiže nivoe holesterola (HDL, ili lipidi visoke gustine), povećava funkcionisanje imunog sistema, smanjuje učestalost srčanih oboljenja, niži krvni pritisak, pa čak i povećava nivo DHEA.

DHEA, ili dehidroepiandrosteron, je hormon sa poznatim dugovečnostima, anti-aging svojstvima. Visoki nivoi insulina (za koje se pokazalo da hrom posreduje) smanjuju proizvodnju DHEA u organizmu i, shodno tome, dobijanje više hroma može rezultirati višim nivoima proizvodnje DHEA.